ЗАСЕДА НА АДМИНИСТРАТИВНОЈ ЛИНИЈИ СА „КОСОВОМ“ – СНАЈПЕРИ, АУТОМАТСКЕ ПУШКЕ: Војници не причају НАГЛАС!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on VKShare on Google+Share on LinkedIn

Мирно, налево круг, три корака напред, оружје на наслон – командовао је у бази Врпце код Медвеђе старешина патроле четворици војника пре него што су напунили митраљез, снајпер и аутоматске пушке и кренули у заседу на административну линију с Косовом и Метохијом.

Зубато сунце проломило се кроз огољене гране са којих је падао снег на земљану стазу утабану војничком чизмом. Зимска идила на 847 метара надморске висине. Рекло би се за све сем за војнике које чека најмање осам сати стајања на скривеном месту по температурном минусу. Без покрета, гласа, са погледом усмереним само ка административном прелазу Капија, на путу између Косовске Каменице и Медвеђе.

– Пре неколико ноћи било је минус десет, али кад смо у патроли нема опуштања. Битна је самодисциплина и самоиницијатива и ако то ускладиш добијаш дозу професионалности без обзира на то да ли стајао осам или свих дванаест сати у месту.

Зими носимо више одеће јер се приликом ходања презнојимо, па морамо да се пресвучемо да се не бисмо смрзли. Зато је битно да будемо слојевито обучени – истиче Данило Белобрковић (28), стрелац-болничар и показује џемпер испод јакне.

Удаљена насеља на прилично прегледној стрмини су малтене напуштена, шумовита природа готово нетакнута, па је чак и радознало новинарско око почело да се досађује већ после пола сата.

Ни најмањи шум се не чује. Нема ни миграната, ни кријумчара, криминалаца или провокатора са Косова. Ни обични пролазник се не појављује. Лутање мисли прекинула је језа залеђених ножних прстију у дубоким патикама и неразумљиви покрети руку војника постављених у такозвану кружну одбрану, где свако гледа свакога и у одређеном правцу. Због објашњења ваљало се вратити у базу, у касарну, на знатно пријатнијих 25 степени.

– Војници комуницирају унапред договореним сигналима да би што мање причали. У случају да се нешто догоди имају преко шифроване радио везе комуникацију са базом.

Имамо седмодневни план према којем се владамо и на основу тога правимо дневне и недељне извештаје. На другим базама копнене линије безбедности сусретали смо се с илегалним прелазима и сечом шума, али овде до сада нисмо имали ни најмањи проблем.

У патроле идемо и са КФОР-ом – наглашава Владимир Николић, командир капетан Друге бригаде копнене војске која је од 8. октобра ове године преузела базу Врпце од Жандармерије.

Поподневна станка експресно се изгубила пред налетом заглушујућег аларма. Неколико тренутака касније, наоружани војници су били у заклонима у дворишту базе. Реч је о показној вежби непосредне одбране.

– Настојимо да војници што пре реагују на сигнал за узбуну. Битно је да војници не упадну у апатију. Ово вам је далекометна пушка 12,7 милиметара познатија као „црна стрела“, а ово вам је бацач граната БГА 30 милиметара – открио је Николић зашто нико не прилази узвишењу изнад Медвеђе.
Након свега сигнал за узбуну се појавио и у стомаку. Време је ручка. На столовима нашли су се послужавници са укусном чорбом, порцијом пиреа и гулаша, шољом сутлијаша.

– Време доручка, ручка и вечере варира у зависности од тога да ли су војници у заседи или не. Храну набављамо из Лесковца, а воду из Медвеђе. Међу професионалним војницима имамо куварице и куваре који су специјализовани за кување пошто су прошли обуку и они нам спремају јело – наглашава Николић.

С полицијом можемо да легитимишемо

Када се у октобру Жандармерија повукла са копнене линије безбедности, многи Срби на југу су се уплашили за безбедност. Постављало се питање како ће војска легитимисати Албанце у случају да крше закон.

– Нема разлога за стрепњу јер смо ми повезани са полицијом. У случају неких невоља ми можемо да позовемо полицију која ће легитимисати проблематичне – тврди Николић.

У заседу по сменама

– Код нас дан не почиње нити се завршава, јер смо нон-стоп у приправности и у заседи по сменама. У идеалним условима, устајање је у шест ујутру, а викендом сат касније, док је повечерје у 22 сата. Слободног времена нема пуно и војници га зими проводе уз телевизор, шах, домине, карте или књигу, док лети имају теретану на отвореном и игралишта за мали фудбал, кошарку и одбојку – истиче Николић.

Најважнија подршка породице

– Пет година сам у војсци, а 100 дана у бази. Поред војничких задужења специјализован сам за одржавање термопостројења тако да ја бринем о температури у објекту базе. Како бих лакше поднео све напоре, најбитнији су ми подршка и разумевање породице с којима се свакодневно чујем мобилним телефоном, али и атмосфера међу војници. У бази смо углавном од 15 до 30 дана, а онда се враћамо у касарну у свом граду где радимо од 7 до 15 сати и имамо дежурства – објашњава Александар Бишевац (25) из Рашке, и додаје да би волео да напредује до чина подофицира.

Школа за Стефана и Лазара

– У окружењу базе су све куће напуштене, а баш поред нас налази се школа која ради три пута недељно и у коју иду само двојица дечака Стефан и Лазар из Сијаринске бање. Кад год су ту, ми им дамо сендвиче и сокове да се окрепе мало – истиче Николић.

Прочитајте још: ТУРСКА СЕ СВЕТИ ЗА ИСТАНБУЛ: Кренуо поход на ИД, Русија прати!

ПРАВИО СЕ МРТАВ: Застрашујућа прича рањеног у Истанбулу! (ФОТО)

ЗОРАН КЕСИЋ НЕ ПРЕСТАЈЕ – СНС БЕСАН КАО НИКАДА: Диду – диду дидуле – ЗА ПЕТ СЕКУНДИ ИХ ПРЕГАЗИО! (ВИДЕО)

Извор: Блиц, Oслобођење

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on VKShare on Google+Share on LinkedIn



loading...