ОНИ СУ ТУ ЗА НАС – ПОМНО ПРАТЕ И ЧУВАЈУ СРБИЈУ: Реагују у случају опасности!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on VKShare on Google+Share on LinkedIn

Зашто су Руси супериорни у решавању ванредних ситуација? Поред сјајно обучених људи имају најпрецизнији космички систем праћења природних појава. Систем је доступан и Србији, а Руско – српски хуманитарни центар у Нишу понудио га је и свим земљама у региону.

Руски космички систем прати промене климе, померања у земљиној кори и опасне појаве које изазива човек, пожаре и поплаве, различите акциденте. Сви подаци праћења сливају се у оперативни центар Министарства за ванредне ситуације Русије у Москви, који је повезан са хуманитарним центром у Нишу.

Ледени талас који је захватио Србију однео је људске животе, а од Божића је евакуисано више од 130 људи. Због леда је обустављена пловидба Дунавом, а лед се таложи и на мањим рекама.

Припадници Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије и Горске службе спасавања пробијају се до више од 100 села која су данима одсечена од света. У акцију око Ниша и Прокупља укључени су и спасиоци из Русије који бораве у Руско-српском хуманитарном центру, који кажу да је, с обзиром на услове живота у њиховој земљи, реч о ситуацији која није претерано ризична.

У космичко праћење и управљање кризним ситуацијама укључен је и Центар у Нишу. Повезан је са најсавременијом опремом у Москви која у сваком тренутку зна где расте ниво воде због поплава, да ли је дошло до промене у сеизмичким подручјима и где је избио шумски или било који други пожар.

Важност оваквог мониторинга видели смо много пута, па и у ситуацији сличној овој у којој се Србија тренутно налази, захваљујући њему, прошле године у мају буквално је спасен један град у Сибиру, каже за Спутњик директор Центра Бојан Гламочлија.

„Лед је почео да се таложи на реци, спољна температура је била минус 25 степени Целзијусових. Уз помоћ космичког мониторинга и осталих података који се уносе у систем оперативног центра Министарства за ванредне ситуације, дошли су до податка да ће, ако лед настави да се таложи, доћи до поплаве која ће угрозити град од сто хиљада становника. Формирали су штаб, урадили мониторинг терена и дошли до закључка да морају да уситне лед. Подигли су авијацију, уситнили лед и нису морали да евакуишу све те људе на тако ниској температури из снегом и ледом окованог града. Била је то немогућа мисија, али успели су. Ако се сетимо леда на Дунаву 2012. године, када је страдало много сплавова и чамаца, мислим да то и сада може много да нам значи овде у Србији, да треба да рачунамо на тај систем“, каже Гламочлија.

Он додаје да се у Нишу, захваљујући осматрањима из свемира, прате промене у целом свету, а посебно у нашем региону, и прослеђују другим оперативним центрима. Када су у августу прошле године поплаве задесиле Македонију, Центар је реаговао.

„Имали смо пројекцију нивоа њихових река са том количином падавина, то су званични подаци који се налазе на сајтовима хидрометеоролошког завода. Уз помоћ ових програма добили смо прорачуне и тачно смо могли да знамо који ће делови Македоније бити поплављени. Знали смо које ће куће бити под водом и на којим локацијама треба хитно реаговати, имали смо пројекцију целе ситуације“, присећа се први човек Центра.

Он ипак додаје да се земље региона, па и сама Србија још увек недовољно ослањају на овај систем. Зато је Центар у сарадњи са управом Зрењанина урадио пилот пројекат праћења тока и евентуалног изливања Бегеја. Важно је рећи да је овај град један од ретких који има уређен катастар, односно географски информациони систем, каже Гламочлија.

„Урадили смо модел и добили резултат, односно шта би се дешавало ако ниво Бегеја порасте. Представили смо га управи града, Средњебанатском управном округу и Сталној конференцији градова и општина. Изазвао је велику пажњу. Исто би могло да се уради за целу територију Србије и радимо на томе. То је програм који штеди време, енергију и новац. Захваљујући њему можемо да знамо колико је људи потребно за евакуацију становника, односно колико ватрогасаца-спасилаца, војске и полиције је потребно на неком угроженом подручју. Такође, програм нам показује и колико људи треба евакуисати и који су сигурни простори за евакуацију“, објашњава Гламочлија.

Поузданост система показала се и током недавних потреса у Италији — уз помоћ параметара добијених од различитих служби, у Центру у Москви, па тако и у Нишу, могли су да предвиде шта ће се дешавати, које су тачке тренутно угрожене и које би могле бити. Све зависи од квалитета унетих података, каже саговорник Спутњика.

Прочитајте још: ШЕШЕЉ О КАНДИДАТУРИ ВУКА ЈЕРЕМИЋА: Нису избори сајам коња!

НАТО У ПАНИЦИ! Путин и Лукашенко наоружавају Србију за балкански рат?!

РИСТИЧЕВИЋ ТВРДИ ДА ШПИЈУНИРА ОПОЗИЦИЈУ: Бошко и Радуле ће подржати Јеремића?!

Извор: rs.sputniknews.com

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on VKShare on Google+Share on LinkedIn



loading...