Година хибридног ратовања

Би­ла је ово бур­на го­ди­на ко­ја ће нај­ве­ро­ват­ни­је би­ти за­пам­ће­на и као го­ди­на ка­да је хи­брид­но ра­то­ва­ње и зва­нич­но сту­пи­ло на сце­ну. На­и­ме, пр­во су Аме­ри­кан­ци оп­ту­жи­ли Ру­се да их ха­ке­ри­шу, да су се ме­то­да­ма хи­брид­ног ра­то­ва­ња уме­ша­ли у аме­рич­ке пред­сед­нич­ке из­бо­ре, да су хи­брид­но ра­то­ва­ли 2014. на Кри­му, он­да су Ру­си од­го­во­ри­ли да су то глу­по­сти, али да то упра­во Аме­ри већ го­ди­на­ма ра­де њи­ма.

Мирослав Лазански (Фото: Јутјуб)

Пише: Мирослав Лазански

За­тим је Ва­шинг­тон оп­ту­жио Пе­кинг да се слу­жи хи­брид­ним ра­то­ва­њем и да ки­не­ски ха­ке­ри не­пре­кид­но упа­да­ју у ком­пју­тер­ске си­сте­ме Пен­та­го­на, да би кра­јем го­ди­не слич­не аме­рич­ке оп­ту­жбе би­ле упу­ће­не и Се­вер­ној Ко­ре­ји. При че­му је про­тив Се­вер­не Ко­ре­је по­но­вље­на ма­три­ца хи­брид­ног ра­то­ва­ња још из вре­ме­на „Пу­стињ­ске олу­је” 1991.

На­и­ме, та­да је про­тив Са­да­ма Ху­се­и­на упо­тре­бље­на из­ми­шље­на при­ча о ку­вај­тским бе­ба­ма ко­је су ирач­ки вој­ни­ци из­ву­кли из ин­ку­ба­то­ра и оста­ви­ли да умру. Са­да је про­тив Ким Џонг Уна лан­си­ра­на при­ча о де­вој­ци ко­ја је пре­бе­гла у Ју­жну Ко­ре­ју, јер су јој у Се­вер­ној Ко­ре­ји на­сил­но из­вр­ши­ли абор­тус. За ирач­ки слу­чај је ка­сни­је от­кри­ве­но да је за из­ми­шљо­ти­ну ис­ко­ри­шће­на кћер­ка ам­ба­са­до­ра Ку­вај­та у Ва­шинг­то­ну, на­рав­но уз аме­рич­ку ме­диј­ску об­ра­ду, а за де­вој­ку из Се­вер­не Ко­ре­је да је пре то­га већ два пу­та без­у­спе­шно по­ку­ша­ла да по­бег­не у Ју­жну Ко­ре­ју. Што је, јел­те, ипак до­каз де­мо­кра­ти­је у Се­вер­ној Ко­ре­ји: по­ку­ша­те два пу­та, али има­те још јед­ну шан­су. 

Мом­ци из Лен­гли­ја мо­ра­ли би ма­ло да по­ра­де на ма­шти, не мо­гу се стал­но бе­бе ко­ри­сти­ти за хи­брид­но ра­то­ва­ње. У ко­јем ће До­налд Трамп сва­ка­ко оста­ти упам­ћен и по син­таг­ми „фејк њуз”. О да, и хр­ват­ски је пре­ми­јер Ан­дреј Плен­ко­вић усред афе­ре „Агро­кор” из­ја­вио ка­ко је Хр­ват­ска ме­та у хи­брид­ном ра­ту, да би не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је пред­сед­ни­ца го­спо­ђа Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић ре­кла да не­ма хи­брид­ног ра­та про­тив Хр­ват­ске. Ако има­те би­ло ка­кве про­бле­ме, са­мо се по­зо­ви­те на хи­брид­ни рат ко­ји се во­ди про­тив вас. И сви ће то схва­ти­ти ја­ко озбиљ­но, јер, за­бо­га, тер­мин је та­ко фен­си. 

Аме­ри­кан­ци са­да оп­ту­жу­ју на­чел­ни­ка Ге­не­рал­шта­ба Ру­ских ору­жа­них сна­га ге­не­ра­ла Ва­ле­ри­ја Ге­ра­си­мо­ва да је тво­рац хи­брид­ног ра­то­ва­ња, да је још 2013. ре­као „ка­ко у ра­то­ви­ма не мо­ра­ју да по­бе­ђу­ју они са ви­ше оруж­ја, не­го они ко­ји кон­тро­ли­шу ин­фор­ма­ци­је”, а кон­тро­ла ин­фор­ма­ци­ја је пр­вен­стве­но за­пад­ни изум. Јед­ног обич­ног да­на 1898. го­ди­не, лон­дон­ски „Тајмс” на на­слов­ној стра­ни је об­ја­вио сво­је уоби­ча­је­не ре­кла­ме, за­тим на сле­де­ћој стра­ни при­каз нај­но­ви­јих  ро­ма­на, па тек он­да оп­ши­ран из­ве­штај о си­ту­а­ци­ји на Бал­ка­ну. Све за­јед­но, лист је имао 19 сту­ба­ца стра­них ве­сти, осам сту­ба­ца до­ма­ћих ве­сти и три о ло­ву на ло­со­са. Пе­де­сет го­ди­на ка­сни­је на на­слов­ној стра­ни још увек се на­ла­зе ре­кла­ме и увод­ни­ци о Ита­ли­ји, Ка­на­ди, Ки­ни и кри­зи за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је.

Сто го­ди­на ка­сни­је ре­кла­ме на на­слов­ној стра­ни за­ме­ње­не су члан­ци­ма, би­ло их је шест, са­мо је­дан се од­но­сио на ино­стран­ство, а у ње­му је би­ло ре­чи о но­вој де­вој­ци Ле­о­нар­да Ди­ка­при­ја. Кон­тро­ла ве­сти, кон­тро­ла ин­фор­ма­ци­ја, про­из­вод­ња скан­да­ла – са­мо су део ар­се­на­ла хи­брид­ног ра­то­ва­ња. За­пра­во смо су­о­че­ни са мо­дер­ним па­ра­док­сом: у ери гло­ба­ли­за­ци­је вест има мно­го ви­ше ло­кал­ни ка­рак­тер не­го што је то био слу­чај он­да ка­да се ко­му­ни­ка­ци­ја с ино­стран­ство од­ви­ја­ла те­ле­гра­фом. Још је­дан па­ра­докс је­сте да но­ви­не ко­је пи­шу о јав­ним лич­но­сти­ма – зве­зда­ма и спор­ту ти­ра­жно по­бе­ђу­ју но­ви­не у ко­ји­ма до­ми­ни­ра по­ли­ти­ка и еко­но­ми­ја. Те­жи­ште се са спољ­не по­ли­ти­ке по­ме­ра на уну­тра­шњу, са по­ли­ти­ке уоп­ште на тек­сто­ве о људ­ским суд­би­на­ма, па он­да на скан­да­ле. Реч је о мен­тал­ном за­ту­пљи­ва­њу, мла­ће­њу пра­зне сла­ме, за­блу­да­ма и пред­ра­су­да­ма, ре­кли би јед­ни. То чи­та­о­ци и гле­да­о­ци во­ле, ка­жу дру­ги.

Ипак, вест ни­је про­из­вод као би­ло ко­ји дру­ги. Ше­сна­е­стог ав­гу­ста 1977. Си-Би-Ес је от­по­чео свој днев­ник ше­сто­ми­нут­ним из­ве­шта­јем о уго­во­ру о Па­нам­ском ка­на­лу. Ско­ро да ни­ко то ни­је гле­дао, јер тог је да­на умро Ел­вис При­сли. Ми­ну­та­жа на те­ле­ви­зи­ји, или ду­жи­на но­ви­нар­ског тек­ста ни­су од­раз ути­ца­ја, љу­ди ап­сор­бу­ју са­мо оно што их за­ни­ма.

Аме­ри­ка већ ви­ше од го­ди­ну да­на жи­ви у по­ли­тич­ким скан­да­ли­ма са До­нал­дом Трам­пом. Мо­ра се при­зна­ти да мно­ги у Ва­шинг­то­ну упра­во и жи­ве од зла про­тив ко­јег се бо­ре и ко­јем же­ле да ста­ну на пут. Ште­та у све­му то­ме пред­ста­вља сен­ку скан­да­ла, јав­но из­но­ше­ње те ште­те са­став­ни је део скан­да­ла. Вој­ни­ци хи­брид­ног ра­то­ва­ња ра­чу­на­ју упра­во на тај ефе­кат. Шта је то скан­дал, па и оба­ве­ште­ни и по­ли­тич­ки, за­ви­си од вре­ме­на у ко­јем жи­ви­мо. Љу­ди ко­ји су по­го­ђе­ни скан­да­лом раз­ви­ја­ју соп­стве­на осе­ћа­ња и соп­стве­ни је­зик, али упра­во због та­квог на­чи­на раз­ми­шља­ња и на­ста­ју скан­да­ли. Не­ко је до­бро про­у­чио лич­ност До­нал­да Трам­па и пре не­го је ушао у Бе­лу ку­ћу. Од­но­сно, упра­во и за­то јер је хтео да уђе у Бе­лу ку­ћу.

По­ли­тич­ки скан­дал под­ре­ђен је стро­го кон­вен­ци­о­нал­ним пра­ви­ли­ма, твор­ци хи­брид­ног ра­то­ва­ња ра­чу­на­ју на чи­ње­ни­цу да мо­ра­ју да по­сто­је кон­вен­ци­о­нал­не окол­но­сти да би из­био скан­дал. Ка­да скан­дал иза­зо­ве ште­ту, по­ста­вља се пи­та­ње ка­кви су идеј­ни ко­ре­ни за та­ко не­што већ по­сто­ја­ли. Да ли се окол­но­сти у ко­ји­ма је на­ста­ла ште­та ја­вља­ју тек у тре­нут­ку дру­штве­не по­тре­бе, или та­кве окол­но­сти већ по­сто­је да би у од­ре­ђе­ном тре­нут­ку то са­мо из­би­ло на по­вр­ши­ну. Дру­гим ре­чи­ма, у хи­брид­ном ра­то­ва­њу сви дру­ги уче од нај­бо­љих. Од Аме­ра. 

О катастрофи САА на фротну на истоку Дамаска сазнајте ОВДЕ. Шта Србија може да очекује у 2018. години сазнајте ОВДЕ.

Извор: Политика

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

НАЈНОВИЈЕ

РАТНИ ИЗВЕШТАЈИ

loading...