Богиња Атена разговарала с Ахилом и Хектором на спрском језику?

Претходних дана су новине у Србији биле засићене чланцима о „првом српском краљу“, Стефану Првовенчаном Немањићу. „Новости“ су то објавиле 26. октобра 2017, под насловом „Стефан Првовенчани – темељ српске државе“, чиме су унаказиле сваку представу о Србији Средњег века, јер је Србија до династије Немањића имала око 40 краљева и трајала је око 700 година, основана 490. године, с престоницом у Скадру. Државне темеље Србији није могао градити Стефан Првовенчани у 13. столећу! Види се – ово накарадно (кривотворено) представљање српске повјести (историје) подржавају у Србији и државници, и Академија, и научне установе, и новинари... а ово кривотворење повјести српског народа може уочити и ученик основне школе.

Jaрчевић (Фото: Јутјуб)

Пише: Слободан Јарчевић

Оваквим кривотворењем средњевековне повјести (историје) се скрива античка повјест (историја) Срба и осталих Словена, јер кад се људи убеде да Србија није имала државу пре Немање и његових потомака, остају убеђени да Срби и остали Словени нису раније били писмени и да су живели у дивљим племенима. Најобразованији Срби занемарују податак у књизи католичког свештеника Андрије Качића Миошића (18. столеће Нове ере) - о оснивању Србије 490. године Нове ере, с престоницом у Скадру. Данас се затамњује и истина да је Скадар у Другом миленијуму пре Нове ере био град – Троја, или Илиј. Познат је по Тројанском рату из 13. столећа пре Нове ере. И несмотрени поступак српског картографа Јована Цвијића (с почетка двадесетог столећа) је омогућио изразито затамњивање повјесне (историјске) прошлости Срба (Словена) на Балканском полуострву (Хелму), јер је он наденуо планинама име – Проклетије. А оне су се звале – Тројанске планине, што сведочи да је у њиховој близини био град Троја (или Илиј). Да им је остало древно име (Тројанске планине), учени људи би тражили разлог таквог имена и лако би уочили да је град Скадар био с именом – Троја и да су се планине северно од њега прозвале – Тројанским планинама.

Ове непобитне податке о Тројанском рату у 13. столећу пре Нове ере, треба имати у виду, да би се закључило којим језиком је Богиња Атена разговарала с Ахилом и Хектором. Грчким језиком није могла – Грци су дошли на Балкан пет стотина година после Тројанског рата, а Атена није могла говорити с Ахилом и Хектором ни латинским језиком, јер је латински почео да се обликује седам стотина година после Тројанског рата. Наравно, Богиња Атена није могла разговарати тада с људима ниједним западноевропским језиком, јер су сви уобличени од 12. до 19. столећа Нове ере. Овако касно стварање западноевропских језика је прећутано у осветљавању почетака и токова Цивилизације, јер се тај божански успон људског рода приписује Грцима, Римљанима и Западноевропљанима. А тако касно стварање грчког, латинског и западноевропских језика то оспоравају, јер је Цивилизација божански процветала кад ови језици нису ни постојали.

Да бисмо схватили цивилизацијски „допринос“ Западноевропљана, узимамо енциклопедијске одреднице о стварању четири њихова језика: португалском, шпанском, француском и енглеском, те можемо закључити – да су богови у стара времена говорили српски (словенски). Наводимо део из књиге „И богови су говорили српски“, Издавача „Мирослав“.

 - Богови, рецимо, у Тројанском рату нису могли да говоре с људима ниједан други језик осим српског. Видели смо да је грчки развијен тек по грчком доласку у Европу, да је у Италији био пре латинског етрурски (српски) језик, а да осталих језика у античкој Европи није ни било. Да бисмо се у то уверили, погледајмо како су и када творени (боље је рећи, склепани) неки од савремених западноевропских језика. Податке о томе узимамо из енциклопедија:

1.      Португалски језик:

„Основни рјечник португалског језика потјече из вулгарног латинског језика римске провинције Лузитаније; он садржи – као шпански ријечник – нешто предлатинских иберских, затим келтских и германских (посебно западноготских) и арапских ријечи“.

2.      Шпански језик:

„Развио се из вулгарног латинског језика, који се, након римске окупације Пиринејског полуострва, почео ширити путем администрације, војске и колонизације и још од другог столећа Стре ере, те потпуно потиснуо старије 'иберске' језике“.

3.      Француски језик:

„Припада групи романских језика, који су настали из латинског. Развој француског језика из латинског до данашњег модерног, вршио се у више етапа. Римски легионари, који су у Галију дошли већ у другом столећу Старе ере говорили су вулгарним латинским језиком, тј. слободним говорним језиком, а не књижевним, писаним по правилима класичне латинске граматике“.

4.      Енглески језик:

„Германски језик с много романских и нешто келтских елемената, устаљен као књижевни језик у току 15. и 16. столећа. За викиншких инвазија (9-11. столеће), енглески језик долази под снажни утицај данског и норвешког. Период средњеенглеског језика настаје послије битке код Хастинга (1066), кад се у управу, судство и школу уводи француски језик норманских освајача. У 13. и 14. столећу, продире у енглески језик сва сила француских ријечи; нешто касније (у 14. и 15. столећу), књижевношћу је овладала мода посуђивања из латинског, што доводи до романизације енглеског вокабулара“ -

И тако, ови и други европски језици су закаснили, да би њима говорили богови с Ахилом и Хектором – у време Тројанског рата. Тад се говорило само српским језиком – у Европи и деловима Азије.

Остале вести из рубрике Аутохтонисти погледајте ОВДЕ.

Извор: Oslobodjenje.rs

loading...
ПАЖЊА:
Поштовани, молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција задржава право да скрати или не објави коментаре. Коментаре који садрже говор мржње*, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете - не објављујемо. Такође, неће бити објављиване ни псовке и вулгарности, чак и ако читалац који коментарише уместо целе речи стваља звездице.Коментаре којима нам скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте не објављујемо, као и коментаре који се односе на уређивачку политику, али ће бити прослеђени уредницима и на томе се захваљујемо.Молимо вас да обратите пажњу на правописну и граматичку исправност коментара које шаљете, као и да пишете малим словима, предност ће имати коментари који су написани без правописних и граматичких грешака, а коментари писани великим словима се неће одобравати.
* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

НАЈНОВИЈЕ

РАТНИ ИЗВЕШТАЈИ

loading...